kalimero

eto... da se malo javim... nisam duuugo pisao...

dakle saga se nastavlja... volim jos uvijek... trazimo restoran i pripremamo se za svadbu... ali... da ima i ali...

nije vezan uz maju nego uz moj posao... dakle... radim na terenu kao kaj sam i rekao prije... i ljubav mi je stalno preko tjedna sama doma i ja sam u rijeci bez nje... neide to tako... zapravo ide nama ali nisam si tako zamislio zivot...

i sad... imam ponudu za drugi posao ali u manjoj i mozda (a mozds i ne) manje stabilnoj tvrtci... lova je cak i dobra ali ovdje mi je ipak ziher posao za citav zivot... dakle... hm... dvojba:

1:ostati u ovoj firmi i preseliti se u rijeku zajedno sa mojom ljubavi ili...

2: prihvatiti poziv ove druge firme otici na bolji posao u manjoj firmi i ostati u zgb-u pa dok traje, traje... mislim na posao...

moze malo komentara???

hm... dakle da pocnem od pocetka...

prije 5-6 godina...

31.12.2002...  na proslavi nove godine upoznao sam najzgodniju curu na svijetu najlijepsih ociju kakve jos nisam vidio...  zove se maja... no u cijelom tom slavljenickom okruzenju i prevelikim dozama alkohola nisam joj ni prisao kako spada... i tu sam je izgubio... mislio sam za stalno... ali u sjecanju mi je ostala njena posebnost i nisam je se mogao rijesiti iz misli... i tako dan, dva... mjesec, dva... godine, dvije, tri...

10.9.2005... kupio auto prije dva tjedna i konacno ga idem pokazat ekipi... tako sam uzbuden... moj prvi auto... hyundai coupe 1.6 16v 114ks... auto iz snova otkad sam ga prvi put vidio u novinama... sav sretan krecem do frenda i zajedno krecemo do ekipe... "tuning" ekipe sa hraweb-a... i tako malo cugica malo druzenje kad mi odjedno kraj mene prode neka cura... zgodnaaaa... a poznata... otkud samo??? hm... no dobro nedam se smesti i krecem sa ekipom u race po zagrebu...malo sim malo tam ali sve u kasnovecernjim satima kada nema normalnog puka na cesti... i ja uvijek zadnji... nije da nemogu bolje nego nisam znao njihove stalne rute a meni je to ipak bilo prvi put... i tako nako puno voznje kazu oni meni sad bi mogli do damije...

evo meni sanse... znam samo jedan put do tam i sad konacno mogu pokazat cari svoga auta... krecem malo brze, pa jos malo, pa jos... i eto me na celu kolone... kad mi kroz glavu sine... znem... znam otkud ju znam sa nove godine 2002. pa da... maja... nasao sam ju... i sav sretan krecem dalje prolazim prvi zavoj malo mi auto bijezi... ulijecem u drugi i skriiiiiiip bum u rinzol... ode dosta toga na autu... nije u voznom stanju i cekamo svi zajedno slep sluzbu... ali to me ne zbunjuje krecem prema maji... sav sretan idem joj obznanit otkud se znamo i kazem sam sebi evo mi prilika... ali ne... samo to ne... pa ona ima decka... damn... razbijem auto i sad jos i to...

15.9.2005 saznajem od naj frenda da je sa tim deckom tri godine... tocno nakon one nove kad smo se mi zapravo upoznali... rekoh sam sebi nema sanse za mene... damn na kvadrat...

postajem si sve bolji sa njom i njezinim deckom... i polako se ponovo upoznajem sa njom ali joj jos nista ne govorim... kad kroz neko vrijeme pocnu neke trzavice izmedu nje i decka... i ja kao naj frend krecem stalno s njom na kavice i pricam s njom o tome kaj joj se desava i tak... stvarno musko-zenski prijateljski odnos (a kazu da to ne postoji...) nakon nekog vremena prekinu njih dvoje i ja ponovo kao best frend tjesim svoju maju... svaki dan cugice svaki dan opijanje kod moje tete u bircu... i svaki dan pracenje kuci cisto prijateljski i nerazmisljajuci i necemu vise...

no, tu sad kroz druzenje ja njoj konacno kazem otkud se znamo i koliko dugo te se i ona sjeti svih detalja sa te nove godine... u svom tom uzbudenju ponovo se vratimo opijanju i tako provodimo vrijeme... svako malo srecu nas raznorazni poznanici i govore nam kako smo super par a mi konstantno negiramo to, jer ipak smo mi samo frendovi... i tako sve do 27.1.2006...

27.1.2006... budim se i odmah zovem maju... svoju sada naj frandicu... te se nalazimo na kavi... i kasnije svaki doma na klopu i pada dogovor za navecer... naravno opet se nademo kod moje tete koja nam po tko zna koji put kaze da zakaj si mi nismo nekaj vise... i tako cijelu vecer dok nas polako opija... no ovaj put malo drukcije odvijanje poslije cuganja... odemo mi na jarun... i kao malo cemo setati jarunomno maja ko maja nakon toliko cuge jednostavno nije mogla hodati te odlucujemo malo ostati u autu i malo odmoriti... i tu se prvi put desilo... pala je pusa... kako??? zasto??? nemamo pojma te krecemo put kuca...

28.1.2006... budim se kad ono vec ceka poruka od maje "i kaj sad?" odmah ju zovem te joj govorim da necemo o tome preko telefone te joj dolazim na posao popricati... nakon dugog razgovora odluka je pala... "ajmo probat pa cemo vidjet kaj bude... ionako nam svi govore da smo si taman jedno za drugo..." moze... ja sretan ko prase u ziru...

i tako... je krenula nasa veza koja je bila teska za odrzat s obzirom da ja radim na terenu a ona me ceka doma u zg-u... ali dao sam joj svo svoje povjerenje i ljubav i dobio isto od nje te s malom dozom ljubomore ali mora i toga bit... i tako se ta veza odrzala...

desavalo sa tu svega i svacega... ali da ne duljim... bilo je i dobrih i losih stvari... ali vise dobrih nego losih...

27.1.2008... zarucujem se s majom... volim ju jos i vise nego na pocetku... prhvatili me i njiezini ko svojega i  to mi je super... volim ju...

i eto... volim ju svakim danom sve vise i vise... i neznam kad ce to prestat... valjda nikad... volim ju do kraja...

eto... da zapocnem sa pozdravom...

tu cete se moci nacitati i naci svega kaj mi tad padne na pamet... pa kome se svidi, svidi kome ne, ne...

pozdrav svim ljudima dobre volje ;)